Krvoproliće uz visoko "C": Filmski zlikovci vole klasičnu muziku
Klasična muzika često ima lošu reputaciju u filmovima. Kada čujete Mocarta u filmu o Džejmsu Bondu, velike su šanse ad glavni negativac hrani ajkule svojim neprijatelljima. Vagner je muzička podloga nasilju. Bah? Muzika za večeru - Hanibala Lektora.
IZVOR: B92
U spotu "Villans Love Classical Music: The Supercut" Slejt je trend ispratio do deteta ubice koji zvižduće Griga u Fric Langovom filmu "M" iz 1931. U operi, gde žestoke strasti dolaze do svog logičnog završetka, seksa i ubistava, ovo nije nepoznat fenomen.
Osveta u "Kumu 3" servira se uz "Kavaleriju rustikanu". U "Nesalomivima", Šona Konerija kose mecima dok Robert de Nirov Al Kapone sluša "Pajace".
Zbog toga je novi film "Bel kanto" - adaptacija istoimenog uspešnog romana En Pačet iz 2001, sa Džuijen Mur u ulogi američke dive uhvaćene u talačkoj drami u Južnoj Americi - daje operi dobrodošlu priliku da se na veliko platno vrati u drugačijem ključu, prenosi Nedeljnik.
"Bel kanto" ne koristi operu kao ironičan komentar krvoprolića ili kao upozorenje da će se nešto zlokobno dogoditi ili kao zvučni ekvivalent bombonjeri u obliku srca u romantičnim momentima.
Mešajući elemente trilera i romantične drame "Bel kanto" nije baš filmska opera. Ali koristi muziku kao lik i katalizator, vitalnu snagu koja ujedinjuje umetnika i obožavaoca, taoca i gerilca, plutokratu i revolucionara.
"To je priča o moći umetnosti da humanizuje", rekla je soprano Rene Fleming koja izvodi Dvoržakove i Pučinijeve arije koje Murova "peva" u filmu.
Paletova kaže da je, dok je pisala roman i stvarala lik dive Roksen Kros, bila inspirisana snimcima Flemingove.
Lepota tog glasa pokreće zaplet. Ona je ključna za razumevanje opsesije koja pokreće superobožavaoca koga igra Ken Vatanabe, japanskog industrijalca koji odlazi u neimenovanu južnoameričku zemlju kako bi čuo svoju omiljenu divu kako peva na privatnoj zabavi. Kada gerilci kao taoce uzmu divu, obožavaoca i goste, u incidentu koji je labavo inspirisan talačkom krizom u Peruu 1996, lepota tog glasa postaje jedan od elemenata koji spaja zarobljenike i one koji su ih zarobili.
To se veoma razlikuje od uobičajene upotrebe muzike u Holivudu. Pijanista Džeremi Denk, proslavljeni interpetator Bahovih "Goldbergovih varijacija" jednom je za Američki javni radio pisao o upotrebi Baha u filmu "Kad jaganjci utihnu" i kanibalizmu Hanibala Lektora. To je bila "sigurno jedna od najboljih scena jedenja nečijeg lica koju sam ikada video", napisao je Denk ironično uz komentar da je muzika u toj sceni eksploatisana.
Snimanje "Bel kanta" u ovom vremenu ironije nateralo je režisera Pola Vejca koji je film režirao sa bratom Krisom da se zamisli.
"Film je romantičan i tragičan na način koji potpuno nije u skladu sa količinom ironije sa kojom se u savremenom pripovedanju obrađuju ozbiljne teme. Shvatio sam da je ceo zaplet filma zapravo operski", rekao je on.
Flemingova kaže da film publici predstavlja muziku koju možda ne znaju - od Dajane Ros koja peva "Lady Sings the Blues", Bili Holidej do Skot Džoplinovog sviranja "The Sting".
"To je za operu naročito dobro", rekla je ona.
"Ljudi su se setili koliko je lepa i koliko epska može da bude".
